Nedjelja ujutro, Rok s mamom kod dede na rođendanu, idealno vrijeme za pospremit stan!
Suočen s hrpom ljudi koji su u imeniku pod »Adaptacija« i dolaze obić moj ćumez te se onda više ne jave, shvatio sam i da bi isti trebalo malo uredit prije nego sunce grane.
Po zadnji put u ovom obliku.
I onda sunce prerano grane i skužim fleke na prozorima, paučinu na plafonu, nešto donedavno živo iza kompa te okrenem par frendova i frendica koji si iznajmljuju čistačice:
»Čuj, ova moje je dobra, ali ti popije litru loze i pred kraj malo trga stvari po stanu. Ne, neće brlju. Samo lozu. Šibensku.«
»A gle, sad smo je promijenili jer nam je ona stara krala čarape.«
»Pa ja bi ti je preporučila, al ima ti neki tik, djeca je se boje…«
Dobro, palim komp, stavljam Flogging Molly (nema bolje mjuze za čišćenje od Iraca), sučem rukave i krećem!
13. Sitni kućanski popravci
To čak i volim.
Jes da sad na toster mogu ulovit Radio Mariju, a voda u lavabou štrca bočno po pločicama, ali je uvijek gušt obrisat zasrane ruke u (tek stavljenu na svjetlo dana, dakle – čistu) krpu, mudro klimat glavom i gledat ponosno kak si nešto obavio.
Ajde, dvaput godišnje…
U to spada i gledanje mrtve plinske peći u kuhinji – plinar na crno naplati 100 kuna za sat vremena, a tolko se razlaje da ostane sat i pol, pa naplati dva, a mene je samog strah prtljat vatrom po plinu, pa bi ga ubio, i rađe se smrzavam. Uostalom, došlo proljeće!
12. Pranje balkona
Metla, miščafl (tvrdo ili meko č!? Hilfe!), kanta vode, gurkanje metlom kroz rupicu uz obavezno ispričavanje prolaznicima ili kukavički bijeg (češće).
Gle, umrlo mi cveće na balkonu!
Pa kak, damn…
11. Peglanje
Ne peglam od dana kad sam u JNA morao speglat šulju da bi izašo van, pa je progorio, pa poludio, pa se potuko…
Umjesto toga, puno više truda ulažem u:
10. Sušenje veša
Majice se stave mokre na vješalicu, hlače tresu do ludila ili dok se s rajsferšlusom ne pogodiš u oko, pa na kvačice, a čarape i gaće objese ko kulenčići i to je to.
Košulja za sprovode, vjenčanja i TV-gostovanja se protrese, zakopča i stavi na vješalicu te potpomogne kvačicama. Kad mi neko sere da sam zgužvam, samo mu otfrknem da je to kežual i da nek si pročita novi Dži Kju...
9. Pranje veša
Čas poslića.
F za tamni veš, 30 stupnjeva, B za bijeli (još da je za tamni T, eheheee…) i 80 stupnjeva.
Na 90 sve pocrveni ili poplavi, zavisno od crvene ili plave plahte, tako da se spektar boje rublja bliži ljubičastoj, ali kako nikad ne stavljam obje plahte zajedno…
Mislim, imam ja i drugih plahti, al su ove frotirne, meke i podatne poput netom punoljetnog mulatnog flafi mufića…
8. Pranje suđa
Nikad mi nije bio problem, ali ni suđe nikad nije oprano savršeno precizno.
Glupo mi je dirat sokovnik deterdžentom kad ću ionako sutra opet pit sok, neću ni oslića ni mesni doručak cjedit, halo!?
Zato i nije baš maksimalno blistavo…
I uredan sam, tak da gomila nikad ne takne pipu!
7. odleđivanje frizera
Naravno da se te 1989. kupovao najjeftiniji fridž pa sad mladić curi ko da smo u Jajcu četrestreće.
I nekaj smrdi od 1990.
I ne odlazi van.
Ne volim ga odmrzavat jer mu uvijek treba duže neg kaj imam vremena, pa požurujem, pa pušem fenom, pa curi di ne treba…
Trebam li spomenuti da uvijek odleđujem frizer NAKON što sam oprao podove…
Al uvijek naiđem na neku zaboravljenu hranu poput bebe ugora ili graška iz 1997. (za vatrene pratitelje bloga – još su tamo!).
6. Usisavanje
Nekih 30 godina se nismo riješili Hoovera koji je izgledao, ponašao se i smrdio kao da je rabljeni auspuh od Wartburga.
Od prve plaće kupio sam malog Đubrivoja za 600 kuna i za sad fercera.
Kupio sam i lavandu u tuljcu i sad znam to prosut na pod pa usisat, pa dalje usisavat pa mi stan smrdi ko kad u Kliu otvorim borić do pol.
Frend kupio usisavač na vodu za 13.000 kuna.
Drugi frend na vodu, filter za grinje, turbo pročiščivač ozona i mini bojler za 15.000.
»Gle buraz, treba ti par sati da očistiš stan, al kad vidiš tu vodu, ono zrigaš se i sretan si kaj to ide u zahod.«
Dobro, to stoji.
Ali otkud mi 15.000 kuna, otkud mi par sati TJEDNO i čemu pobogu sve to kad živim u centru grada di će uvijek bit i prašine i dima i ispuha i svega.
Da su bar po 5.000, već bi popušio…
Dakle, volim saugat, lupat po ormarima i kaučima i urlat uz mjuzu.
Manje se čuje falšanje…
I uvijek bi najrađe čeprko po onoj vreći kad se napuni jer znam da je nekaj važno zauvijek otišlo iz moje sobe…
5. Pranje podova
Slijedi neumitno nakon usisavanja i prokleto nervira jer:
- ona krpa za brisanje je smeđa od prošli put
- nikad se ne da navuć na ono plastično koje je zasrano od golubova jer ga držiš na balkonu
- treba sprat onaj površinski sloj skorenog, ne ko one kuje razasute plave kose u Viledi koje peru pod onak vilinski, ko da nokte od laka suše ili tjeraju prdac
- uvijek nakon usisavanja ostane neki kamičak, nakupina muca ili skamenjeni pauk koje onda trtljam ispred sebe i nikak ih nemrem skupit na krpu
- obavezno ugazim tamo di se nije osušilo pa ostane trag
4. Ribanje
Nakon pranja suđa, obavezno prsne neki masni drek na pločice.
Pa ko Gusztav krenem fleku po fleku, prvo krpicom, pa spužvicom i onda sa žicom dok ne dođem do špahera.
Dođavola…
Polijevanje, molitva, struganje.
Špaher gotov, sad pločice oko špahera.
Mrzim strugat one koje ne idu od prve pa se sav nanerviram.
Fuck.
Isuse, kolko ih je na putu do fridža…
Obavezno odustajem i trljam samo one fleke vidljive s metra.
Još malo i mogu igrat šah na zidu, ko u šahovskom komentaru
3. Sanitarije
Otkako živim sam, pazim kak piškim i da očetkam za sobom nakon kakanja.
Tata bi plakao od sreće da to vidi.
Tolike godine truda da majmuna uvjeri kako je to fuj – i eto rezultata u trideset i osmoj!
Dobra stara solna kiselina radi čuda, kakvi cilit gang-bangovi, kakvi veniši.
Uvijek me veselilo pustit iz stare vešmašine vodu iz one donje rupe.
Uz brdo dlaka, uvijek bi bila i neka izgubljena igračka, gumb, pikula…
I onda pederi izmisle kinder-jaje…
2. Brisanje prašine
Ne bi bio toliki problem da nisam alergičan na istu i da mi se nikad ne da vadit Alanfordove, medalje, albume, knjige, ploče, cdove i sve što tako lijepo stoji na svom mjestu.
A ako kreneš pomaknut jednu stvar – past će ih deset drugih.
Jednom godišnje ipak poludim i sve prevrnem.
Osim zadnjih desetak godina…
Pao mi onaj retardirani pjumini za prašinu kroz prozor, a moram 200 metara hodat oko svih zgrada do njega.
Primam donacije.
Može i rabljeni.
2. Pranje prozora
Rijetko.
Fakat rijetko se udostojim, jer polupicajzla u meni ne dozvoljava tragove i polovične uradke pa to traje i traje.
I prvo idem obrisat s krpom, pa ostanu muce, pa uzmem novine, pa zamrvim sve (nakon usisavanja), pa su mi nokti crni tjedan dana (gore od šipka).
Pa se maknem i spremim sve, a onda padne kiša, pa dođe sunce i otkrije 32 mrlje pa ispočetkaaa…
1. Posteljina
Ne volim to delat i bok.
Valjda zaostatak iz JNA gdje smo morali na štopericu uvlačit sve oko onih groznih kocki za izdrkavanje desetara.
Blažene plahte na gumicu, blaženo ljeto kad nema šlifera…
----------------------------------
Šest sati posla, alergija od prašine, crni nokti, muskulfiber, pjumini u dvorištu, nešto sam strgo na zvučniku pa krči, zamrzio sam Flogging Molly…
Ima neko neku tetu čistačicu za posudit?
Pliiiiiiz!!!!!!!
